Kada hirurg predloži operaciju pankreasa, pacijenta obično zanima koliko će zahvat trajati i kada će moći kući. Pre toga vredi razjasniti nekoliko pitanja koja određuju i tok oporavka. Koja je promena pronađena, gde se nalazi i šta se operacijom želi postići? Da li je planirano uklanjanje dela pankreasa i šta to može da znači za ishranu i kontrolu šećera u krvi? Odgovori zavise od nalaza i vrste zahvata, pa je korisno da pacijent već na prvoj konsultaciji dobije objašnjenje koje može da prenese i porodici.
Kako se odlučuje da li je potrebna operacija pankreasa
Odluka o zahvatu zavisi od vrste promene, njenog položaja i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Neke ciste mogu se pratiti snimanjima, dok druge promene zahtevaju dodatnu dijagnostiku ili hirurško lečenje. Kada postoji sumnja na rak pankreasa, lekari procenjuju da li se tumor proširio i kakav je njegov odnos prema važnim krvnim sudovima. Od tih nalaza može zavisiti da li je operacija prvi korak ili se najpre planira onkološka terapija.
U proceni mogu učestvovati hirurg, gastroenterolog, radiolog i onkolog. Pacijentu je korisno da pita koji je nalaz najviše uticao na preporuku i da li treba uraditi još neko ispitivanje. U Srbiji se hirurškim lečenjem benignih i malignih bolesti pankreasa bavi i posebno odeljenje Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Šta se uklanja tokom zahvata
Kada je predložena operacija pankreasa, naziv planiranog zahvata pomaže pacijentu da razume šta će biti uklonjeno. Za određene promene u glavi pankreasa primenjuje se pankreatikoduodenektomija, poznata kao Whippleova operacija. Tokom nje uklanjaju se glava pankreasa, dvanaestopalačno crevo, žučna kesa i deo žučnog voda. Zavisno od tehnike, može se ukloniti i deo želuca. Hirurg zatim ponovo uspostavlja put kojim hrana, žuč i sokovi pankreasa prolaze kroz sistem za varenje.
Kod promena u telu ili repu pankreasa može se izvesti distalna resekcija, pri kojoj se uklanja rep i, prema potrebi, deo tela pankreasa. U nekim slučajevima uklanja se i slezina. Ako je potrebno ukloniti ceo pankreas, pacijentu će posle zahvata biti potrebni insulin i enzimi pankreasa. Zato na konsultaciji vredi pitati koji deo organa se planira ukloniti, da li zahvat obuhvata okolne organe i kakve posledice hirurg očekuje u konkretnom slučaju.
Kako se pacijent priprema za operaciju
Na pregled treba poneti dosadašnje nalaze, snimke i spisak lekova i suplemenata koji se redovno koriste. Posebno je važno navesti lekove protiv zgrušavanja krvi, insulin i druge lekove za dijabetes. Hirurški i anesteziološki tim daju konkretna uputstva o terapiji, kao i o tome kada treba prestati sa jelom i pićem pred zahvat. Ako je pacijent u međuvremenu smršao ili teško podnosi obroke, taj podatak treba pomenuti pre prijema u bolnicu.
Na istom razgovoru ima smisla pitati koje su najvažnije komplikacije planiranog zahvata. Među njima mogu biti krvarenje, infekcija, curenje soka pankreasa ili usporeno pražnjenje želuca. Korisno je saznati i kada se očekuje patohistološki nalaz uklonjenog tkiva. Kod tumora taj nalaz može uticati na odluku o daljem lečenju.
Kako izgledaju prvi dani u bolnici i kod kuće
Posle operacije tim prati bol, rad sistema za varenje, stanje rane i nivo šećera u krvi. Ustajanje i kraće šetnje uvode se prema uputstvu osoblja, a unos hrane i tečnosti prilagođava se tome kako oporavak napreduje. Dužina boravka u bolnici zavisi od vrste zahvata i od toga koliko se brzo pacijent oporavlja. Pre otpusta treba razjasniti kako se neguje rana, koji se lekovi uzimaju, kada je kontrola i kome se pacijent javlja ako se pojavi problem.
Kod kuće umor i slabiji apetit mogu potrajati. Nekim pacijentima u tom periodu više prijaju manji i češći obroci. Ako se pojave temperatura, drhtavica, sve jači bol, novo curenje iz rane ili povraćanje zbog kog pacijent ne može da zadrži tečnost, treba se odmah javiti hirurškom timu prema uputstvu dobijenom pri otpustu.
Zašto se prate varenje i šećer u krvi
Pankreas proizvodi enzime koji pomažu da se hrana razgradi i insulin koji učestvuje u regulaciji glukoze. O tome kako su ove dve funkcije povezane govori i tekst o radu pankreasa i znacima njegovog poremećaja. Posle uklanjanja dela pankreasa kod nekih pacijenata se menja varenje, dok je kod drugih potrebno pažljivije praćenje šećera u krvi. Obe promene mogu se javiti kod iste osobe.
Masna ili teško ispirljiva stolica, uporna nadutost i gubitak telesne težine uprkos obrocima mogu ukazivati na nedovoljno lučenje enzima. Ako su enzimi propisani, uzimaju se uz obroke i užine prema uputstvu lekara. Ukoliko simptomi i dalje traju, lekar ili dijetetičar može proceniti da li treba prilagoditi dozu ili proveriti drugi uzrok tegoba. Pacijenti kojima je potrebno kućno merenje šećera treba da dobiju konkretan plan merenja i uputstvo kome da se jave ako vrednosti izlaze iz dogovorenog raspona.
Kada se predloži operacija pankreasa, dobro je sa konsultacije otići sa zapisanim nazivom zahvata, objašnjenjem zašto je preporučen i dogovorom o tome šta sledi posle otpusta. Član porodice koji će pomagati kod kuće može prisustvovati razgovoru i zapisati uputstva o lekovima, obrocima i prvoj kontroli. Na taj način pacijent i osoba koja mu pomaže znaju kome da se obrate ako se oporavak odvija drugačije od očekivanog.